Koliko košta bavljenje fotografijom?

Koliko zapravo košta klasična fotografija kao hobi? Da li je cena korišćenja filma zaista toliko veća od upotrebe digitalne tehnologije?

Ovaj tekst namenjen je zaljubljenicima u fotografiju, čiji je cilj da se svetlopisanjem bave samo u vidu hobija. U tekstu ćemo izneti poređenja cena opreme koje smo na tržištu Srbije pronašli na dan pisanja teksta (9. januar 2021.). Pokušaćemo da analizom utvrdimo da li je cena stare dobre fotografije na film zaista toliko visoka koliko se ljudima čini? Takođe, izneti stavovi ne moraju se nužno poklapati sa stavovima drugih ljubitelja fotografije. Dostupnost stare i nove fotografske opreme ostavljaju mogućnost beskonačnih kombinacija i prilagođavanja cene budžetu samog korisnika, pa će u moru aktuelne ponude svako sebi odabrati najbolji izbor opreme.

Na početku da definišemo ko je naš korisnik (oni kojima je tekst namenjen) – osobe starosne dobi od 18 do 45 godina, studenti i zaposleni s prosečnom zaradom u Srbiji. Ovde pre svega mislimo na studente, mlade zaljubljenike u fotografiju kao umetnost i na mlađu populaciju srednjih godina kojoj su prioritetni finansijski izdaci usmereni na svakodnevne potrebe. Uzećemo u obzir da većinu studenata izdržavaju roditelji ili staratelji, a da poslovi kojima se bave tokom studiranja uglavnom ne donose platežnu sposobnost kao osobama koje su u stalnom radnom odnosu.  Iz ove grupe korisnika isključićemo one koji se fotografijom bave profesionalno, odnosno kojima fotografija ili prodaja fotografske opreme donose značajne prihode. Isključićemo i one koji imaju nadprosečna primanja i sebi mogu nesmetano priuštiti kvalitetniji fotografski materijal i kvalitetniju fotografsku opremu – bilo digitalnu ili analognu. Dakle, govorimo o prosečnom početniku i/ili zaljubljeniku u fotografiju koji dnevno želi da napravi nekoliko kvalitetnih fotografija (nekoliko, ne nekoliko stotina) i koji možda neće svakog dana upotrebiti fotoaparat.

Često nas korisnici mole za savet ili postavljaju pitanja: “Koji je najbolji fotoaparat za početnika?”, “Šta biste predložili mom detetu za početak?”. Ima i onih koji se već neko vreme bave digitalnom fotografijom, pa bi sada da se oprobaju u analogiji i ne znaju odakle početi. Univerzalnog odgovora nema i kada se daje savet, mora su uzeti više objektivnih okolnosti u obzir. Ovde nam i nije cilj da iznosimo stav o tome koji fotoaparat treba da kupite, nego da kroz tekst uporedimo cenu analogne fotografije na mesečnom nivou u odnosu na digitalnu fotografiju, te da ohrabrimo sve zaljubljenike koji ranije nisu koristili film, da započnu sa upotrebom filma.

Ograničićemo se na upotrebu fotoaparata sa izmenjivim objektivima, pre svega tu mislimo na klasične SLR i DSLR aparate. Obzirom da film lajka formata odgovara “full frame” aparatima, nastojaćemo da uporedimo aparate sa sličnom veličinom senzora, mada ne bežimo ni od “crop” senzora. Takođe, za parametar po kojem ćemo vršiti poređenja uzećemo i rezoluciju od 24 mega piksela. To je rezolucija koju mi u Filmfoto.rs možemo da ponudimo našim korisnicima usluga pri digitalizaciji filma. Svakako da su digitalni aparati sa manjom rezolucijom pristupačniji, ali ako poredimo film koji je “full frame”, poredićemo ga sa aparatima sličih performansi u digitalnom svetu – full frame + cca 24 Mpx.

Fotoaparati na film

Za početak naše analize uzećemo jedan sasvim pristupačan fotoaparat, ne naročito popularan, ali sa karakteristikama koje su sasvim dovoljne jednom ljubitelju fotografije koji bi da se “odmetne” u svet svetlopisanja na film. Reč je o fotoaparatu Canon EOS 300X, modelu iz 2004. koji predstavlja završnicu proizvodnje filmsklih fotoaparata ove kompanije. Zašto ćemo njega uzeti za dalju analizu? Zbog karakteristika koje liče na savremeni DSLR aparat. Moglo bi se reći da je to digitalni aparat koji kao medijum koristi film. Neke od  njegovih karakteristika su:

– EF bajonet;
– Brzina do 1/4000 (za amatera više nego dovoljno);
– 7 fokusnih tačaka;
– Odlično merenje svetla;
– Višestruka ekspozicija
– Kompezacija ekspozicije do +/- 3 blende;
– Svi modovi rada kao na prosečnom DSLR fotoaparatu;

– Kompatibilnost sa E-TTL II blicevima;
– Uz odgovarajući grip, koristi punjive baterije AA veličine.

Cena sa objektivom 50mm f1.8 kao na slici kreće se 60-80,00 €.

Koristi klasičan film 135, poznat kao “lajka format”. Prosečna cena kolor filma (Fuji C200) iznosi oko 5.30 €,  a slične su cene i crno-belih filmova brzine od 100 ASA. Maksimalna rezolucaija koju mi u Filmfoto.rs možemo postići digitalzacijom filma korištenog u ovom i svim drugim fotoaparatima koji koriste film lajka formata je 24 mega piksela.

Dakle za cca 80,00€ dobijate fotoaparat koji ima funkcije digitalca, a rezoluciju 24 megapiksela.

 

Canon EOS 300X
Canon EOS 300X

Kako izgleda računica?

Prema anketnom istraživanju koje smo nedavno sproveli, većina korisnika koji se mogu uvrstiti u gore opisanu grupu, koriste 1-2 filma mesečno i filmove ne razvija samostalno, već koristi usluge fotografskih radnji. Troškovi koje korisnici imaju (posebno ako nisu iz Beograda ili mesta u kom se može kupiti i razviti film) su sledeći:

– Kupovina filma;
– Poštarina od prodavca ka kupcu;
– Razvijanje i skeniranje filma;
– Troškovi slanja na razvijanje i troškovi povrata filma ka vlasniku.

Pretočeno u cifre to izgleda ovako:

1) Film = 5,30 €
2) Trošak dostave = 2,13 €
3) Trošak razvijanja i skeniranja = 6,85 €
4) Troškovi slanja filma na razvijanje i nazad = 4,27 € (u oba pravca)

Time korisnici koji koriste 2 filma mesečno imaju troškove u sledećim iznosima:

1) Film = 10,60 €;
2) Trošak dostave = 2,13 € (u ovu cenu ulazi dostava oba filma);
3) Trošak razvijanja i skeniranja = 13,70 €;
4) Troškovi slanja filma na razvijanje i nazad = 4,27 € (u oba pravca, a u ovu cenu ulazi transport oba filma)

UKUPNO MESEČNO: 34,40 € (za korisnike koji su prinuđeni da filmove i usluge naručuju putem interneta i posredstvom pošte).

Na godišnjem nivou taj trošak iznosi u proseku oko 412.80 €, a sa kupovinom fotoaparata ne prevazilazi ukupan trošak od 500 €.

UMANJENJE TROŠKOVA

Brojni korisnici nastoje da svoje troškove racionalizuju i prilagode svojim platežnim mogućnostima. To najčešće rade na sledeći način:

– Odabirom niže rezolucije pri skeniranju;

– Kupovinom veće količine filmova odjednom kako bi izbegli dodatne troškove poštarine;

– Na razvijanje šalju više filmova odjednom;

– Opredeljuju se da im ne vraćamo film (odnosno film se nakon skeniranja baca u smeće);

– Više korisnika šalje filmove zajedno na razvijanje;

– Koriste pogodnosti prilikom promotivnih akcija (razni popusti) koje realizujemo u određeno doba godine. Redovnim informisanjem o popustima na usluge, može se uštedeti i do 25% u toku akcije.

Poređenje sa upotrebom digitalne opreme

Sada kada znamo da nam uz skromnu opremu i prosečan film treba do 500,00 € u prvoj godini bavljenja analognom fotografijom (kada imamo i najveće troškove zbog nabavke opreme), prelazimo na analizu troškova koliko nas košta bavljenje digitalnom fotografijom. Ljudi se nose mišlju da samo kupiš digitalni aparat i to je sve. Načelno tako i jeste, ali inicijalni trošak je visok. Nećemo u daljoj analizi govoriti o troškovima nabavke razne fotografske opreme poput objektiva, bliceva, torbi, stativa, kišobrana itd. Sve to isto vam treba i za analognu fotografiju. Ti troškovi bi mogli ići u nedogled. Takođe, nećemo uračunati troškove snažnog kompjutera sa dobrim performansama za brzu obradu fotografije i skladištenje podataka, to isto (plus skener) vam treba za analognu fotografiju. Vraćamo se na našeg korisnika koji samo hobistički želi da se bavi fotografijom i da ne potroši previše novca u toku godine i ne želi da dnevno ispuca 200 snimaka.

Canon 6D mk II

Canon 6D mk II

Ovaj fotoaparat odabrali smo za poređenje sa Canonom EOS 300X iz sledećih razloga:

– DSLR (sa nešto većom rezolucijom, 26.2 Mpx);
– Full frame;
– Isti EF bajonet;
– Veoma slični ili isti modovi rada;
– Odlično merenje svetla;
– Višestruka ekspozicija
– Kompezacija ekspozicije do +/- 3 blende;

Cena koju smo pronašli za polovan model: 650,00 €
Kartice (2 kom): 15,00 €
Isti objektiv (polovan) kao za EOS 300X, Canon 50 mm f1.8: 60,00 €
Dodatna baterija (zamenska): 30,00 €

UKUPNO ZA NABAVKU OPREME: 755,00€

Mesečni trošak u prvoj godini: 62,90€

Dakle ako uporedimo naša dva Canon fotoaparata iz datih primera vidimo da se cena korištenja digitalne tehnologije izjednači sa cenom upotrebe analogne fotografije tek nakon dve godine. Do tada treba računati na moguću potrebu za čišćenjem senzora koji se vremenom zaprlja. To su dodatni troškovi, koji nisu velika stavka, ali će vam na nekoliko dana ograničiti upotrebu fotoaparata. Ukoliko aparat morate da šaljete na servis, koštaće vas i transport, a pitanje je koliko korisnika pristaje da svog mezimca šalje poštom na servis.

Sony fotoaparati

Kompanija Sony svojevremeno je otkupila kompaniju Konica Minolta. Konica i Minolta imale su dugogodišnje iskustvo i dobru reputaciju u fotografskom svetu tokom zlatnog doba filma, da bi se pred kraj svog postojanja spojile u jednu veliku kompaniju. Sony je preuzeo njihove patente i tadašnji Minolta AF bajonet, danas poznat kao Alpha (A) bajonet. Minolta je imala odličnu optiku i danas su ti objektivi veoma upotrebljivi, a cene su im pristupačne. Mnogi hobisti su se do skoro rado okretali ovom tipu stakla i savremenim Sony fotoaparatima sa ovim bajonetom. U međuvremenu Sony je proizveo E-bajonet na koji se lako adaptira veliki broj starih objektiva. Ovim je Sony postao izbor onih koji vole staru tehnologiju izrade stakla (i nižih cena nabavke dobrih objekltiva) i novu digitalnu tehnologiju fotoaparata. Nakon inicijalnog troška za nabavku tela, ljubitelji Sony fotoaparata ulažu dosta sredstava u nabavku objektiva. Pokušaćemo zato da se zadržimo samo na dva fotoaparata i neke standardne objektive za njih kako bismo Vam dočarali cene prilikom nabavke opreme.

Sony SLT-A68
Sony SLT-A68

Sony SLT-A68

Ovaj fotoaparat karakterističaj je po tome što ima polupropusno ogledalo i krop senzor. Uzeli smo ga poređenja radi sa analognim fotoaparatima, jer poput Minoltinih aparata s kraja 20. veka koristi A-bajonet i ima rezoluciju od 24 Mpx.

Cena koju smo pronašli za nov model (samo telo): 600,00€
Kartice (2 kom): 15,00 €
Polovan objektiv minolta AF 50mm f1.7: 50,00€
Dodatna baterija (zamenska): 20,00 €

UKUPNO ZA NABAVKU OPREME (novo + polovno): 685,00€

Mesečni trošak u prvoj godini: 57,08€

Troškovi za upotrebu ovog fotoaparata nakon dve godine korišćenja postaju niži od cene upotrebe filma za 12-16% (ne zaboravite da nakon prve godine i nabavke opreme, troškovi i kod klasične fotografije na film se smanjuju).

Sony Alpha 7
Sony Alpha 7

Sony Alpha 7

Popularni “mirrorless”, fotoaparat bez ogledala, na koji se mogu adaptirati brojni objektivi. Uz odgovarajuće adaptere, otvara Vam se mogućnost da na ovakvom fotoaparatu koristite stotine različitih stakal. Zbog ove karakteristike i popularnosti, uzeli smo ga radi poređenja u ovoj analzi, a pri tome mu je i rezolucija 24 Mpx.

Cena koju smo pronašli za polovan model (samo telo): 550,00€
Kartice (2 kom): 15,00 €
Polovan objektiv kit objektiv 28-70mm: 140,00€
Dodatna baterija (zamenska): 10,00 €

UKUPNO ZA NABAVKU POLOVNE OPREME: 715,00€

Mesečni trošak u prvoj godini: 59,58€

Troškovi za upotrebu ovog fotoaparata nakon dve godine korišćenja postaju niži od cene upotrebe filma za oko 10% (ponovićemo da nakon prve godine i nabavke opreme, troškovi i kod klasične fotografije na film se smanjuju).

Nikon

“Ne kupuj Nikon, to je preskupo!” Često smo čuli taj bauk o telima na koje se jedva nešto može adaptirati, objektivima koji su preskupi i sl. A da li je baš tako? Na kraju ove analize iznećemo cene nabavke fotoaparata Nikon D610, full frame aparat sa senzorom čija je maksimalna rezolucija 24 Mpx. 

Nikon D610
Nikon D610, izvor fotografije: kenrockwell.com

Ovaj fotoaparat je odličan izbor za zaljubljenike u fotografiju. Poseduje odlične performanse koje će većini hobista biti i više nego dovoljne. Iznosimo cene nabavke opreme:

Cena koju smo pronašli za “kao nov” model (samo telo): 700,00€
Kartice (2 kom): 15,00 €
Polovan objektiv “kao nov” 50mm f1.8G: 160,00€
Dodatna baterija (zamenska): 25,00 €

UKUPNO ZA NABAVKU POLOVNE OPREME: 900,00€
(skoro pa nova, u garantnom roku)

Mesečni trošak u prvoj godini: 75,00€

Troškovi za upotrebu ovog fotoaparata nakon dve i po godine korišćenja postaju niži od cene upotrebe filma za oko 10%

Dodali bismo da ovaj fotoaparat ne spada u nisku klasu i među jeftine fotoaparate, obzirom na to, odnos cene i kvaliteta je zadovoljavajući.

Umesto zaključka

Iz priloženih pregleda cena nabavke opreme (bilo digitalne, bilo filmske) vidi se da bavljenje fotografijom iziskuje određena sredstva koja nisu mala kada se pogleda ukupna suma, ali su cene i dalje dostižne prosečnom korisniku.

Upotreba fotoaparata na film doneće vam manje inicijalne troškove, ograničen broj snimaka nateraće vas da vremenom razmišljate o svakom kadru, jer nećete biti u prilici da kvalitet pronađete u kvantitetu. Vaš zadatak će biti na terenu, jer gotovu fotografiju kada vam bude isporučena, nećete dodatno obrađivati ili će to biti minimalna obrada koja ne zahteva mnogo vremena. Provodićete više vremena fotografišući, nego sedeći za računarom.

Film sa sobom nosi i onu draž nestrpljenja, čekanja da se rezultat vidi i osvešćuje nas da nam na kraju nije potrebno 100, 200, 300 i više fotografija sa jednog događaja. Na kraju se to ipak svede na neki manji broj fotografija. Fotografije zabeležene na film se čuvaju, ne brišemo ih.

Ipak, na duže staze, klasična fotografija nosi određene troškove sa sobom, pa je nekako prirodno da u vremenu dominacije digitalne joj sestre nađe se tu negde kraj nje i da se mnogi fotoljubitelji opredeljuju za oba tipa fotografije.

Sa druge strane, kod digitalnog svetlopisa imamo visoke inicijalne troškove nabavke opreme i to treba imati na umu najmanje naredne dve godine pri korišćenju fotoaparata. U ovoj analizi polazimo od toga da korisnik filma načini oko 70 fotografija mesečno. To znači da u poređenju sa tim, prosečan korisnik digitalnog fotoaparata mora napraviti najmanje 70 fotografija svakog meseca u narednih 2 godine da bi se taj fotoaparat isplatio. 

Filmski aparati su podložni kvarenju, ali ako koristimo neki povoljniji aparat, neće nam biti problem da ga zamenimo. Skinućemo objektiv i nabaviti slično ili isto telo. Kod održavanja digitalne opreme ili kvarova, stvari stoje drugačije. Najmanji problem je čišćenje senzora, ali prilikom nabavke polovne opreme treba voditi računa o tome od koga se nabavlja, kako je aparat prethodno “negovan” i “koliko je prešao”.

Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao da sagledate koliko danas košta bavljenje fotografijom i da digitalna fotografija nije baš “besplatna”, a da klasična fotografija nije tako skupa kako se ponekad veruje.

Želimo vam dobro svetlo!