Drveni fotoaparati bez objektiva

Pinhol kamere

Drveni fotoaparat, pa još bez objektiva? Za nekog manje upućenog ovo može zvučati neobično, ali da… takvi fotoaparati ne samo da postoje nego se i koriste, vrlo su popularni kod jednog dela fotografa i brojni umetnici širom sveta koriste ih kao sredstvo u svom radu. Izložbe fotografija nastalih upotrebom ovih kamera organizuju se širom sveta, pa i kod nas.

U ovom tekstu ćemo Vam predstaviti pinhol kamere (eng. pinhole). Ideja da se publici približe ovi aparati potiče od Mirolsava Predojevića, majstora fotografije, koji je i autor prvog dela teksta. U drugom delu teksta, kroz formu kratkog intervjua, svoju ručno izrađenu i potpuno autentičnu kameru predstavlja nam Nikola Zelić, akademski vajar iz Rume, koji danas živi i radi u Nemačkoj.

Ondu 6x17 pinhol kamera
Ondu 6x17 pinhol kamera

Drveni “Pinhole” fotoaparati

Pinhol (Pinhole) fotografija je u mnogome slična “klasičnoj fotografiji” i bazira se na principu camera obscura i istom hemijskom procesu. Razlika je u tome što se koriste drgačiji fotoaparati  i što se ne koriste klasični objektivi. Umesto svega toga koristi se kućište sa veoma malim otvorom kroz koji se projektuje slika na fotoosetljivi materijal (film ili foto-papir).  

Firma Ondu (Velenje, Slovenia) napravila je drvene foto aprate od visokokvalitetnog materijala sa izuzetno elegantnim dizajnom jednostavnog oblika, sa zaobljenim ivicama, što omogućava da korisnik uživa i istažuje u oblasti pinhole fotografije, mnogo bolje nego korišćenjem drugih jednostavnih foto uređaja.

Drveni foto aparati izrađeni su u raznim veličinama što pre svega zavisi od filma koji će se koristiti. Svaki model se isporučuje sa tablicom ekspozicije za najčešće korišćene filmove da bi se izbagla nagađanja oko pravilnog korišćenja i smanjio broj neuspelih snimaka.

Dobijeni rezultati sa ovim i sličnim foto aparatima su jedinstveni i razlikuju se od većine drugih fotografskih ostvarenja, pre svega su karekteristično “mekši”.

(autor teksta: Miroslav Predojević, fotograije: Ondu Pinhole Cameras )

Nikola Zelić o svojoj kameri

Kako si počeo da se baviš Pinhole fotografijom?

Sve je počelo mojim interesovanjem za fotografiju još u ranom detinjstvu. Uvek me je zanimalo kako funkcionišu aparati koje sam često rastavljao. U srednjoj školi za dizajn Bogdan Šuput sam ponekad krišom išao na časove fotografije koje moj smer nažalost nije imao i tamo sam se prvi put sreo sa kamerom obskurom u jednom od zadataka. Od tada ljubav prema toj vrsti fotografije nije prestala. Nastavio sam da se bavim njom i na Akademiji umetnosti gde sam se sa još nekoliko kolega malo ozbiljnije pozabavio tim zadatkom i uvideo da tu postoji mnogo mogućnosti za istraživanje.

Kako je došlo do ideje za ovaj aparat? 

Nemam ideje za aparate kao takve. Uvek razmišljam o tome kako želim da izgledaju fotografije koje aparat proizvodi i onda se trudim da nađem način kako to da postignem. Za svaki aparat je drugačije. Za ovaj model konkretno mi je bilo bitno da hvata što širi ugao bez preteranog vinjetiranja i da krivi perspektivu nalik na fisheye objektive. Vinjetiranje je naravno i dalje prisutno ali je daleko blaže u odnosu na prve testove koje sam uradio.

Koliko vremena ti je trebalo?

Najveći deo vremena zapravo odlazi na prilagođavanje proračuna onome što želim da aparat postigne i testiranje dobijenih dimenzija. Postoje uslovi koje moramo uzeti u obzir ako pravimo aparat koji ima “normalan” ugao gledanja a koji se razlikuju od uslova koji su nam potrebni za širokougaoni ili makro aparat. 

Sama izrada fotoaparata je proces čije trajanje zavisi od toga koje materijale i alate koristimo. Jednostavan fotoaparat može da se napravi za pet minuta od kutije ili konzerve dok za malo komplikovanije aparate taj proces traje dosta duže.

Za izradu ovog fotoaparata mi je trebalo oko dvadeset sati efektivnog rada. Naravno u periodu od dve do tri nedelje, ne odjednom.

Koji su materijali korišteni?

Koristim tradicionalne materijale za izradu fotoaparata-drvo i mesing. Za ovaj aparat sam dosta koristio furnir koji sam sam laminirao po kalupima da bih dobio željeni oblik. Tu tehniku sam “prepisao” od ljudi koji prave gudačke instrumente i malo je prilagodio svojim potrebama.

Šta ti je bio uzor ili „mustra“ ?

Budući da sam po struci vajar, ja na svoje aparate gledam više kao na skulpture koje prave fotografije. Takođe su i moji uzori iz sveta skulpture. To su uglavnom apstraktni umetnici prve polovine i sredine dvadesetog veka poput Barbare Hepvort, Žan Arpa i Konstantina Brankušija. Pokušavam da izbegnem mehaničku estetiku i trudim se da tehničke zahteve koji aparati zahtevaju prilagodim svedenim geometrijskim skulpturalnim formama.

Koje sličnosti i razlike bi naveo u odnosu na Ondu kamere?

Jedna od najočiglednijih sličnosti je ta da se radi o aparatima koji ne koriste sočiva za formiranje slike na fotoosetljivom materijalu. Drvo kao osnovni materijal za izradu aparata je jedna od dodirnih tačaka. Zakrivljena površina filma u pojedinim modelima je takođe jedna od sličnosti.

Razlike su malo manje očigledne i odnose se na pristup izradi aparata i na njen krajnji izgled. Elvis Halilović  i Tim iz Ondu-a imaju velik izbor modela koji su vrhunski izrađeni i estetski jako dobro izgledaju. Da bi se postigao takav proizvod moraju se napraviti neki kompromisi da bi se olakšala upotreba aparata korisnicima. Ovde govorim o mehanizmu premotavanja filma, izgledu zatvarača, linijama za orijentisanje kadra itd. Takođe aparati su koncipirani tako da pokriju širok spektar uslova u kojima se aparat koristi.

Kod mene je karakteristično to što pokušavam da izbegnem mehaničke elemente u estetici svojih aparata i trudim se da pravim aparate za specifičnu upotrebu (ekstremno širokougaoni, makro aparati itd.) i jednostavnost upotrebe mi je u trećem planu u odnosu na formu aparata i specifične rezultate koje mi aparat omogućava. Dakle ne radi se o razlici u kvalitetu nego prosto u pristupu. Oni prave aparate za fotografe a ja pravim aparate za sebe.

I za kraj, imaš li poruku za čitaoce? 

Preporučio bih svakome ko se interesuje za fotografiju da bar jednom napravi svoj aparat. Na taj način će naučiti neka od osnovnih pravila u fotografiji, a ako se malo više pozabave tom tematikom uvideće da postoje brojne mogućnosti za eksperimentisanje.

 

Zahvaljujemo se Miroslavu Predojeviću i Nikoli Zeliću na ovoj inspirativnoj temi i pozivamo druge čitaoce da nam predlože nove teme ili da nam dostave svoje slične autorske tekstove koji se tiču klasične, analogne, fotografije. Rado ćemo objaviti tekstove kvalitetnog sadržaja.